Buka bi se čula i uprkos kiši. Zvuk kola, otvaranja širokih belih suncobrana, zvuk glasova koji se dozivanju na daljinu i smeh. U šest ujutru, kao i svaki put baš tog određenog dana u nedelji, rađala bi se jedna od milanskih pijaca. Bez obzira na kišu, bez obzira na sneg ili sunce koje udara u glavu, ulična pijaca je uvek tu. R. ih je mrzeo. Ili možda bolje da kažem da ih je prezirao. No za mene su one bile apsolutni novitet i kretala sam se radoznalo među njihovim tezgama koje bi ostajale tu samo par sati. Bila mi je interesantna činjenica da zatvaraju celu jednu ulicu uprkos očiglednom haosu kroz koji prolaze stanovnici te zone: već je jako teško i inače parkirati u Milanu, možete zamisliti kako je kada se cela jedna ulica zatvori za saobraćaj čitav jedan dan. A da ne pričamo o buci koju moraju da podnose oni čiji prozor gleda baš na tezge sa voćem i povrćem ili one sa cipelama. I nemogućnost da uđu i izađu iz garaže bez da moraju da pomeraju more ljudi, podižu bele čaršafe komotno prostrte po asfaltu od strane crnaca koji tu prodaju lažnu robu ili da voze pet na sat ne bi li izašli iz tog haosa. Ove pijace koje se održavaju na otvorenom, zatvarajući ulice i uzrokujući na taj način realne neprijatnosti za građane, za mene su i danas misterija. Naravno, ta pomalo razuzdana atmosfera, oni pozdravi u stilu “Ciao lepojko!”, namigivanje prodavaca i komentari na račun plavuša mogu biti i zabavni. I razumem da su neka vrsta zaštitnog znaka ovog grada. Pisala sam i članke o tome za srpske novine opisujući ono što tamo ne postoji. Beogradske pijace imaju svoja fiksna mesta, prodaju uglavnom hranu ili neku starudiju, nalaze se na istom mestu svaki dan i niko neće dobiti kaznu ako se parkira u blizini.

No opet ako jednog dana ne budem više videla bele kamiončiće parkirane jedan do drugoga, odeću koja se njiše na vešalicama te šarene cipele nanizane poput uskršnjih jaja, svakako Milano više neće biti onaj isti grad. Nedostajao bi jedan veliki deo pazla.

No znala bih koga da pitam gde je nestala pijaca. Jer sigurno bi je R. negde sakrio. Cerekajući se podlo u stilu Draguljčeta.

Share: