Jeste, i meni se to dogodilo. Sišla sam u metro sa naočarima za sunce i nisam ih skinula. Nešto sam se izgubila u mislima i potpuno sam zaboravila da ih imam. Naravno, bilo mi je pomalo čudno što je milanski metro tako mračan u odnosu na sve ostale svetske metroe i tek kasnije sam primetila da je ta neka čudna sivo grafitna boja kojom je sve oko mene bilo obojeno, tu zbog naočara za sunce.

A onda sam počela sve više da ih primećujem. Bića sa naočarima za sunce u tami milanskog metroa. Ljudi rasejani poput mene, recićete. Prejednostavno. Oni čitaju knjige ili monitor mobilnog, pričaju sa drugarima, posmatraju podzemni pejzaž. I znaju da nose naočare za sunce. I ostavljaju ih namerno.

Zašto to rade?

A šta ja znam! Baš sam vas to htela da pitam.

Ps. Možda su svi oni neke poznate zvezde koje se na taj način kriju od ostalih da ih ne prepoznaju. Jer Milano je drugi Holivud ako niste znali, i kojekakve Katie Holmes (na slici) su svuda oko nas. 

Share: