Tragač za gramatičkim greškama?! Sigurno ste upravo rekli sebi: „Ma o čemu ona to?!“ Evo sad ću vam objasniti. Samo malo strpljenja.

Obožavam ljude koji razmišljaju “outside the box” (ili što bi se reklo “van kutije”). Kreativne, hrabre, ljude koji rizikuju i koji se ne obeshrabruju pred životom. Beatrice je upravo jedna od tih ljudi. Možete je upoznati zahvaljujući njenom sajtu u kome vam, čim ga otvorite, priča o svojoj strasti ka recima, komunikaciji i knjigama. Ja sam je zapravo i upoznala zahvaljujuci sajtu www.langolodeilibri.it. Ukoliko pročitate ovo naše ćaskanje do kraja upoznaćete je još bolje. I verujte mi, zaista vredi.

Ps. ne volim one sajtove na kojima vam ispod postova napišu koliko vam je vremena potrebno da ga pročitate. Ma sigurno znate bar jedan takav sajt u kome piše: Vreme potrebno za čitanje – 2 minuta. E to mi baš stvara anksiju jer kao da stalno žele da nas podsete da nemamo vremena. Ja se pak nadam da ćete sada lepo sebi priuštiti jednu kaficu, udobno se smestiti i probati da bar virtuelno upoznate jednu novu osobu bez da vam bilo ko štopuje vreme! 

Ko je još Beatrice (sem obožavateljke knjiga naravno?) 

Odakle da krenem? ja sam  blogger, novinarka, web editor, mama, supruga, „serijski čitalac“ (nešto kao serijski ubica, u tom smislu… hajde ne zakerajte, ne znam kako to da prevedem sa italijanskog! – ovo ja kažem a ne Beatrice), tragač za gramatičkim greškama, kretivni mozak, dobar slušalac… da nastavim??? 

Kako izgleda tvoj radni dan? 

Bez obzira što sam organizacioni manijak i život mi je pun svakodnevnih To do List-a, svakog jutra se probudim i zaista ne znam šta će se novo dogoditi 🙂 u dobrom smislu, naravno. Pošto radim od kuće i imam malu devojčicu, nemam fiksno radno vreme, zavisim od njenog „odmaranja“ i od pomoći koju mi pruža njen tata koji me menja na tepihu za igru tokom pauze za ručak i uveče posle večere. U tim momentima se trudim da svu svoju pažnju usmerim na posao editinga, pišući, seckajući, prepravljajući i korigujući. 

U principu, obzirom na to da moja ćerka ima neke svoje ustaljene navike, ustajem rano ujutru i radim na kompjuteru do 11.00. Nakon toga, ako ne računamo ukradene trenutke, uspevam da nešto iskombinujem i popodne, između dve užine, čitanja bajki i „okolo naokolo“ igrice. Do pre par godina sam radila i uveče, i Subotom i Nedeljom, ali sam onda odlučila da mi je porodica na prvom mestu tako da je sada vikend vreme za mene.

Može li se živeti od ovog posla? 

Znaš da ni sama nisam verovala ali veruj mi da može! Zapravo ja ovo radim već više godina ali sam samo godinu dana free lance (slobodni umetnik) 100%. Do septembra 2015 sam radila part time u jednoj agenciji za komunikacije a u „slobodno vreme“ sam se posvećivala saradnjama tipa web editor i SEO specijalista. Onda su me otpustili (da budem precizna, otpustili su me nedelju dana pred porođaj! eh da, u Italiji se i to dešava) i našla sam se u situaciji da čekam bebu i nemam više posao. No moja upornost je još jednom isplivala na površinu i počela sam da šaljem svuda CV i da probam da se ponovo ubacim u igru, ovoga puta kao slobodni umetnik. 2016. je bila godina lansiranja moje free karijere i ne mogu da se žalim. Bila sam deo zaista interesantnih projekata i upoznala sam mnogo zanimljivih ljudi. Poslala sam mnogo predračuna, neki su bili odobreni, neke nisu ni uzeli u obzir, ali uspela sam da dam svoj doprinos porodici i da budem pri tom i zadovoljna. Nadamo se da je ovo samo početak  🙂.

Obzirom da si eskpert u polju komunikacije, koji bi savet mogla da daš svima koji žele da otvore svoj blog? 

Iznad svega da puno čitaju: blogove kolega koji se bave istim argumentima, ne bi li shvatili šta treba da rade (da RADE, ne da prepisuju) i šta da ne rade, knjige sa savetima eksperata u polju komunikacije  (Domitilla Ferrari, Annamaria Testa, Luisa Carrada čisto da citiram neke od njih koji su mi pali na pamet) i sajtove koji im se dopadaju i koji su im uzor. Ja sam zavolela blogging prateći Clio Make Up i Chiara Maci, dve skroz normalne žene koje su otvorile vrata vlastitog doma ne bi li nam otkrile trikove i tajne svojih profesija i strasti. U mom slučaju bookblogger-a bih volela da budem poput njih: ne konsulent niti influencer, već drugarica koju možete pitati za savet što se dobre knjige tiče.  

Još jedna jako važna stvar: obavezno pročitajte nekoliko puta ono što ste napisali pre nego što pritisnete dugme OBJAVI. Čitati tekst pun gramatičkih grešaka je nešto zaista antipatično i po meni je znak da vam nije dovoljno stalo do vaših čitalaca. 

Na tvom sajtu pišeš o mnogim stvarima, između ostalog i da se baviš „održavanjem odnosa sa novinarima i influencer-ima“ (i gore si pomenula tu reč „influencer“). Pojasnimo onima koji to ne znaju, ko su influencer i kako se to postaje? 

Ovde otvaramo zaista veliko poglavlje. Influencer – ko su oni? A ko to zna? Po meni ni oni sami ne znaju da su to što jesu. Radi se o osobama, najčešće su to novinari ili eksperti iz nekog posebnog sektora iako nije baš tako uvek (na žalost) – koji imaju mnogo pratilaca (čuvenih follower-a) online, na blogu ili na socijalnim mrežama, koji su u stanju da utiču na snjih diktirajući modu i dajući savete. 

Ne mislim da postoji neki poseban način na koji se to postaje:  Enrico Mentana (poznati italijanski novinar) – dobitnik nagrade MIA 2016 upravo kao najpoznatija osoba/influencer, mislim da više voli da ga definišu novinarem. Isto tako,  Alberto Angela, koji se klasificirao na drugoj poziciji, sigurna sam da bi u ličnoj karti više voleo da mu piše nešto drugo. Ljudi koji su više social poput Selvaggia Lucarelli, su sa druge strane, ličnsti koje diktiraju trendove, koje prati ogroman broj ljudi, koje znaju kako da manipulišu javnim mnjenjem i kako da utiču na njih. Trenutno u svetu web marketinga, oni su skoro pa više bitni od tradicionalnih medijskih kuća: mnogi klijenti, više nego kontakte sa novinarima iz štampe, traže od mene kontakte sa blogerima i „influencer-ima“ koji su bitni u određenom sektoru i koji imaju jak uticaj na publiku. Oni koji imaju pobedničku strategiju su po meni oni koji su na zemlji, skoro pa su nam kao komšije ili prijatelji koji nam daju vlastito mišljenje i savetuju nas na bazi iskustva (naravno ne sponzorisanog iskustva).

Ovo je Beatrice. Unela sam sliku usred teksta namerno, čisto da biste znali sa kim imate posla.

www.beatriceborini.it

Najveća satisfakcija zahvaljujući tvojim sajtovima? 

Svaki sajt koji napravim je veliko zadovoljstvo. Svaki put kad završim neki posao osećam se kao da sam završila Njujorški maraton: umorna ali srećna. Bilo da se radi o jednostavnoj „landing page“, bilo da je sajt dosta komplikovan, sa digitalnom povezanom strategijom, socijalnim mrežama koje treba da uključim ili Adwords kampanje koje treba da napravim, kada vidim da je klijent zadovoljan znam da sam odradila dobar posao. Moj cilj je da pomognem malim i srednjim firmama, zanatlijama i slobodnim umetnicima, da pronađu vlastito mesto na internetu, učeći ih kako da pristupe socijalnim mrežama i kako da iskoriste nova sredstva komunikacije ne bi li se približili i dobili svoju vernu publiku. Naravno da su kompanije privučene „lead-om“ i brojevima koje sam u stanju da stvorim za njih ali to – pokušavam uvek da objasnim mojim klijentima – nije egzaktna nauka. Mogu da im nabavim korisnike, ali da ih ubedim da kupe određeni proizvod ili uslugu, to već zavisi od njih (i od te iste usluge ili proizvoda). 

Koliko vremena posvećuješ ažuriranju tvojih sajtova? 

Što se sajtova klijenata tiče zavisi od strategije koju sam na početku odredila. Uglavnom se trudim da ponudim bar jednom nedeljno novi sadržaj kada se radi o kompanijskim blogovima i bar 2 do 3 posta (minimalno) nedeljno kada se radi o Facebook-u i drugim socijalnim mrežama. 
Teorijski gledano to je ono što bih volela da mogu da radim i sa vlastitim sajtovima, sa blogom in primis, ali ne uspeva mi baš uvek. Ali to je poznata stvar, obućar je taj koji hoda sa bušnim cipelama 🙂.

Otkud to da mrziš Utorak?

Utorak je dan koji bi trebalo obrisati sa kalendara: već je dovoljno daleko od vikenda koji je upravo prošao, te nam je sada već samo bledo sećanje, a još uvek je tako daleko od sledećeg vikenda koji izgleda kao fatamorgana… Jednom rečiju, predlažem da Utorak postane neradni dan. Šta misliš o tome? (Oh da, apsolutno se slažem, i dodajem i Sredu!!!)

Šta radiš kada ti ne odgovaraju na poruke? Šalješ ponovo ili čekaš?

Polazeći od činjenice da smatram da je to zaista nevaspitano moram da priznam da se i to meni dešava, naročito sa blogom o knjigama. Dobijam tonu mejlova od strane novih pisaca koji traže publicitet ili samo da im se pomene knjiga, i ja često nisam u stanju da im odgovorim na vreme. Onako kako bih želela. Smatram da je bitno dati povratni feedback. Ne odgovaranje na mejlove je kao ne odgovaranje na pozdrav ili kao kada ne biste zahvalili nekome ko vam je držao vrata otvorena da biste ušli.

Ne volim previše da insistiram. Kada mi ne odgovore smatram da sadržaj mog mejla nije bio dovoljno interesantan i odustajem.  

U proseku koliko knjiga čitaš mesečno (ako je moguće uopšte to kvantifikovati)? 

Od pre nekoliko godina sam počela da ih brojim, sem da ih recenziram. Moj fiksni cilj je 60 knjiga godišnje što znači oko 5 knjiga mesečno. Prošle godine sam bila baš blizu (50 pročitanih knjiga), one pre toga sam samu sebe prevazišla (61). Recimo da je to jedna knjiga nedeljno, više manje. Ali imam ja svoje trikove za to: http://www.langolodeilibri.it/un-libro-settimana/

Pošto si neko ko obožava knjige, šta misliš o filmovima snimljenim po knjigama? 

Posvetila sam tome jednu rubriku na blogu. Ali recimo da je više puta odgovor jednoglasan: Bolje knjiga! Do sada mi se desilo zaista mali broj puta da film bude bolji od romana ili bar na isti način intrigantan ili primamljiv. Među filmovima koje sam videla u skorije vreme i koji mogu da uđu u ovu drugu grupu stavila bih:  Gone Girl od David Fincher-a (ali morate prvo da pročitate knjigu jer ćete upropastiti kraj), Via dalla pazza folla nella trasposizione od Thomas Vinterberg-a i The Danish Girl od David Ebershoff-a (i sa fantastičnim  Eddie Redmayne).

Tvoji ciljevi za 2017?

Da približim više sebe čitaocima putem bloga i mog profesionalnog sajta. Čitati više (i birati više knjige koje ću čitati) i provesti više vremena na vazduhu – radeći naravno – ali i uživajući u suncu, umesto da sam uvek zatvorena u kancelariji ispred kompjutera. 

Share: