“Obožavam karanfile” – govorim Dà koji prevrće očima i ponavlja kao papagaj: “To je tako banalno cveće, tako “grobljansko”. Ali ja ih kupujem i dalje i poklanjam ih sama sebi. Moje omiljeno cveće su zapravo lale svih boja (ako slučajno želite da mi poklonite/pošaljete buket cveća. Ali ok su i karanfili!)

Pogledajte koliko je tu eksplozija boja i radosti!

I kuća je odmah drugačija

Koliko magije u samo jednom cvetu

I još je jedan od glavnih likova na modnim pistama

Apsolutna elegancija

Pre neki dan, Dà je ušao sa lažnom nonšalancijom sa buketom karanfila u rukama i rekao mi: „Evo ti tvoj omiljeni “cvet”. Osecao sam se kao neki bednik kad sam ga kupovao”
“Majko mila kakav si ti snob! Upravo si nazvao bednicima sve ljude koji vole karanfile”
“Aha, vole ga možda za dan mrtvih! I zamisli, kupio sam ti ga u samoposluzi!“

I ja se i dalje pitam zasto smo mi prijatelji. Ali zna se, svako od nas mora da snosi vlastite odgovornosti. A ovaj post sam napisala da bih iznervirala Dà. Nadam se iskreno da sam uspela.

ps. A. dolazi kući sa posla i kaže: “Karanfili? Otkud to?” Ja: “Zato što ih volim”. On: “Ali to je cveće za groblje”

Eto. Muškarci mog života. A ja sam ta koja ih bira da se razumemo…

Share: